Satnica u Srbiji tek 2,2 evra

Bez autora
Sep 24 2013

Prosečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra. Hiljadama ljudi koji očajnički traže posao ova suma ne zvuči loše. Međutim, niko se ne oseća dobro kada čuje da bi mu trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnici zarade za sat.U Srbiji je odavno postalo nezahvalno meriti standard građana čak i na osnovu prosečne mesečne zarade, još više meriti prosečnu zaradu po satu, a najbolnije bi definitivno bilo porediti je sa razvijenim zemljama. Ako bismo se ipak upustili u to, podaci bi bili poražavajući.

Satnica u Srbiji tek 2,2 evraProsečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra.

Hiljadama ljudi koji očajnički traže posao ova suma ne zvuči loše.

Međutim, niko se ne oseća dobro kada čuje da bi mu trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnici zarade za sat.

U Srbiji je odavno postalo nezahvalno meriti standard građana čak i na osnovu prosečne mesečne zarade, još više meriti prosečnu zaradu po satu, a najbolnije bi definitivno bilo porediti je sa razvijenim zemljama. Ako bismo se ipak upustili u to, podaci bi bili poražavajući.

Šveđani su, recimo, zadovoljni sa satnicom vrednom oko 39 evra. Preko centralne Evrope sa oko 34 evra u Nemačkoj i Francuskoj do zemalja istočnog bloka cifra se spušta na najviše 10 evra, što je slučaj u Češkoj, da bi polako ka Balkanu opadala na 4 evra u Rumuniji, 3 evra u Bosni i Hercegovini i, najzad, 2,2 evra u Srbiji.

Srpski radnik je tako u nezavidnom položaju jednog od najmanje plaćenih u Evropi, a i šire.

Zlata Zec iz Unije granskih sindikata Nezavisnost kaže da se ova satnica ne menja već dve godine, jer Socioekonomski savet ne namerava da postigne dogovor sa poslodavcima.

"Prosto je nemoguće kroz socijalni dijalog koji nažalost u ovoj zemlji ne postoji da se takav dogovor postigne, pa smo nažalost prosto prisiljeni da idemo na druge metode sindikalne borbe, na ulice. To nije naš metod, ali moramo", kaže ona.

Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić objasnio je da je, pored sive ekonomije i birokratskih prepreka, za propast srpskog tržišta rada zaslužno i zanemarivanje male privrede.

"Takođe, jedan od velikih problema koji u Srbiji postoje, to je nedostatak izvora finansiranja, pre svega malih i srednjih preduzeća što onemogućava njihov razvoj", ukazuje on.

"Kada sve to saberemo, praktično dolazi do toga, uz visoka opterećenja rada, da poslodavci nemaju dovoljno prihoda na računima svojih firmi i onda stradaju zaposleni. Njihove zarade su niske i ne mogu da se skupe sredstva da se te zarade povećaju", kaže Rajić.

Da podsetimo, navedeni podaci važe samo za one sa prosečnom platom. Takvih je u Srbiji, nažalost, sve manje, dok se broj radnika na minimalcu od jednog evra na sat, iz dana u dan povećava.

Prema najnovijim podacima, prosečna plata u Srbiji sada iznosi čak 400 evra. Ako biste, kojim slučajem, živeli od vazduha i čuvali svaki zarađeni dinar, mogli biste za tri godine da skupite za pristojan nov automobil.

U ovakvoj situaciji, štednja za kupovinu makar i najskromnije garsonjere ulazi u domen naučne fantastike.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik